Kada se roditeljima žalila zbog toga govorili su joj: “Šuti i trpi”…

Veliki gubitak

Negdje pred kraj osnovnog obrazovanja, Melina je izgubila oba roditelja. Ostala je sa mlađom sestrom o kojoj je trebalo brinuti. Morala je odlučiti hoće li upisati srednju školu, ili pronaći neki posao i brinuti se o sestri.
Odlučila je da može jedno i drugo.

– Potrudila sam se, upisala srednju školu i brinula o sestri – govori Melina.

Nažalost, nije upisala željenu srednju škola zbog slabijeg uspjeha, ali se to vrlo brzo promijenilo.
Melina govori da je velika nepravda iz osnovne škole ispravljena. U srednjoj, ona je imala odličan uspjeh što joj je omogućilo da upiše četvrti stepen.

– Tu nije bilo diskriminacije. Pokažeš znanje i dobiješ ocjenu – kaže Melina.

Tokom srednje škole, Melina je pokazala interesovanje za volontiranje u nevladinom sektoru. Vrlo brzo je postala volonterka Omladinske romske inicijative “Budi moj prijatelj”
– U ovoj organizaciji sam zapravo vidjela sredstvo za borbu protiv diskriminacije i svega onoga što sam trpjela u osnovnoj školi – rekla je Melina.

Tu je dobila ideju da upiše bolju srednju školu i fakultet. Vremenom, postala je članica Upravnog odbora organizacije, a kasnije i predsjednica.
U Melininoj porodici se obrazovanje cijenilo, ali sve je bilo određeno mogućnostima. Ona kaže da su se u njenoj užoj i široj porodici uglavnom obrazovali na nivou zanata, ili neke trogodišnje škole.
Ja sam prva koja je upisala fakultet – rekla je Melina.

Ciganka će te ukrasti

Melina nam je ispričala da u srednjoj školi nije bila diskriminisana. Nastavnici su je gledali potpuno jednako kao ostale učenice, a vršnjaci iz razreda nisu bili grubi kao oni iz osnovne. Međutim, Melina je i dalje mala sporadične konflikte.

– Vrlo često se dešavalo da neko u društvu prokomentariše nešto na račun Roma, posebno kada smo imali priliku da ih susretnemo u gradu – kaže Melina.

U takvoj situaciji, kaže Melina, bilo je bitno da se razjasne neke stvari. Smatra da je problem diskriminacije problem nepoznavanja, jer ako nešto ne poznajemo, onda bježimo od toga. S druge strane, tvrdi da je srž problema u porodici, jer djecu od malih nogu vaspitavaju da imaju negativan odnos prema Romima.

– Znam da i danas postoje roditelji koji plaše djecu s pričom: “Ciganka će te ukrasti” – kaže Melina.
Međutim, smatra da je najgori oblik diskriminacije onaj sa kojim se i dalje susreće…

– Najgore je kada upoznaju nekog poput mene, ko se obrazuje i kažu: Pa ti jesi Romkinja, ali si drugačija, jer se obrazuješ. Pa zar je obrazovanje samo za nerome  – govori nam Melina.

Melina kaže da se po ovoj, ne računajući sve ostale predrasude, vidi koliko je duboko ukorijenjena iskrivljena slika o Romima.

– Ponovo kažem, jako je teško iskorijeniti diskriminaciju prema Romima, ali se u posljednje vrijeme radi na tome da se ljudi upoznaju s Romima, njihovom kulturom, jezikom, običajima… No, ide teško – kaže Melina.

Melina je nedavno odabrana da zastupa Zeničko-dobojski Kanton u Odboru za Rome pri Vijeću ministara BiH.
Ona kaže da je njen osnovni motiv što više obrazovanih Romkinja u BiH.

– Ne kažem da ostali problemi nisu prioritetni, poput stanovanja ili zdravstva, ali obrazovanje je ključ svega. Vjerujem da bi se mnogo toga promijenilo kada bi se ljudi upoznali sa obrazovanim Romima. Zamislite da razgovarate sa Romom ili Romkinjom koja je književnica, akademski slikar, pjesnik… Sigurno bi sve bilo drugačije – kaže Melina.

Sretna je što je dio romskog pokreta u BiH i što će uticati na promjene u društvu. Smatra da je proces emancipacije Roma u usponu, no da su promjene male, gotovo nevidljive.
– Ima još puno posla – kaže.

I Melina Halilović si studentica ko fakulteto Političke nauke ando Sarajevo, odseko Socijalni rad. Šherutni ko Thernipaskeri rromani inicijativa “Budi moj prijatelj” andaro Visoko čhej savi marel i diskriminacija.
Lakero baro mangipe si te dikhel pobut sićivde godjate Rromane čhejen.
Soj si diskriminacija i Amelina diklja ki sikavni.

–Hineha diskriminacija taro sa o riga. Majbut kotar o avera čhave, numaj kotar o sikavde – ripardivel i Melina.

–But droma man hineha pocikni ocena taro avera sikande, adaleske kaj sam Rromni. Kobor te dav zor, kobor te sićavav, astarava potikni ocena– phenel i Melina.
Kana adava phenda e dadeske thaj e dajake, phende lake: Ma vaker, crde tu…

Baro xasaripe

Angle no te nakhavel i osnovno sikavni, e Melinake mule i daj i o dad. Ačhilji e cikna phenjasa sava trubulo te arakhel. Voj trebonda te ćerel kris jal ka džal ki srednjo sikavni, jal ka rodel bući thaj te arakhel e ciknja phenja.
I Melina phenda kaj šaj osolduj.

–Dijem zor, astardem srednjo sikavni thaj araklem me phenja – phenda I Melina.

I Melina na hineha ki sikavni savi manglja, kaj ki osnovno sikavni na hinehala šukar ocene. Andi srednjo hineha la šuže ocene thaj adaleske voj šaštine te džal andi sikavni savi manglja.

Voj vakerel kaj o bičačipe andari osnovno sikavni akana lachajdape. Andi srdnjo sikavni kobor sićave, savki ocena isitut.
Andi srednjo sikavni i Meliha aveli volonterka ki Rromani organizacija Thernipaskeri rromani inicijativa “Budi moj prijatelj”.
Voj athe astardja godji te ramosarel pošhukar sikavni thaj te ramosarel fakulteto.

Sigende, voj aveli dženi ko Šerutno odbori andi organizacija, a palo adava barutni predsednica.
Ande Melinakero njamo o sićivdipe hineha ko baripe, numaj sa odova hineha palo šajipe. Voj vakerel kaj savore ki lakeri familija sićivdepe ko zanato thaj ko dijek sikavni ko trin vrš.

–Me sem jekhori savi ramosarda fakulteto – vaćerel i Melina.

Ka čoreltut i Rromni

I Melina vakerda amenga kaj ki srednjo sikavni na hineha diskriminacija. O sikande dikhle upro late sar po avera sikavne. O amala na hineha bilačhe sar andi osnovno sikavni.

–But droma hine kana khonik vaćerela nesavo bilačhipe kataro o Rroma kana amne savore dikhalen ando foro – vaćerel i Melina.

Numaj, e Melina hineha pale konfliktja.
Ande savki situacija hineha šhukar te pe razjasninel savki situacija. Voj vaćerl kaj na džanglja po majšhukar drom te lačharel savki situacija, numaj dinja zuralipe te objasninel e amalenge ka “savore si jekh”.

Voj gindil kaj si pharimata e diskriminacijaha adaleske kaj vareso na pindžara. Kana vareso na pindžara, amen naša.
Ki aver rig, voj gindil kaj si čačipe e diskriminacijako problemi ando njamo, adaleske so o čhave kotaro ciknipe o daja thaj o dada bjaraden e čhaven te aven bilačhe palo Rroma.

–Džanav kaj i avdive disave daja thaj dada daraven e čhvane “Ka čoreltut i Rromni” – phenel i Melina.
Voj phenel kaj si majbilačhi diskriminacija savi voj I avdive dikhel…
–Majbilačho si kana upindžaren Rromen savi me sem, savi sićavel godjate thaj vakeren: Tu san Rromni, numaj tu san aver, tu sićeve godjate. Pa adava li si sićavdipe samo e gadženge – vaćerda i Melina.

Voj vakerel kaj pale akava šaj te dikhelpe kobor e gadžen isi bango dikhipe palo Rroma.

–Pale vaćerav, but si pharo te ikhalelpe i diskriminacija palo Rroma andarao manušha, numaj ko agurutno vahto, ćerel pe but sar o gadže te upindžarene e Rromen, lengeri čhib, kultura, siklipe… Numaj, but phareste – vaćerel i Melina.

I Melina si akana alosardi ta avel mothodipasko dženi palo Ze-Do Kanton ando Odbor E Rromengo ko Ministrengo turvinjipe Bosna i Hercegovina.

Voja vakerel kaj si lakero baro mangipe si te dikhel pobut sićivde godjate Rromane čhejen andi Bosna I Hercegovina.

–Na vakerav kaj avra problemja si pocikna, sar o bešipe, jal o sastipe, numaj sićavipe godjate phutarel o vudara. Gindiv kaj bi sa ovela pošukar kana bi o gadže upindžarena Rromen save si sićavde. So bi avela kana bi von vaćerena e Rromenca jal Rromnenca save si livarni, makhari… Sa bi avela averčhande – vaćerel i Melina.
Bahtali si kaj si voj andorromano pokret andi Bosna i Hercegovina savo ka paruvel e manušen andi phuv. Gindil kaj i emancipacija avel, numaj si o paruvipa tikne thaj bidikhavne.

– Isi panda but bući – phenda.

Dalibor Tanić, napisao I preveo na romskom jeziku

23.07.2013.